Kon­cer­tom Želj­ka Sa­mar­dži­ća, uz tra­di­ci­o­nal­no su­đe­nje kr­ne­va­lu ko­ji je ove go­di­ne po­nio na­ziv Fe­ka­li­sta Ko­lek­to­ri­sta, a či­je je spa­lji­va­nje pra­ti­lo par hi­lja­da gra­đa­na, u Her­ceg No­vom okon­čan je 48. Pra­znik mi­mo­ze.
Kar­ne­va­lu su su­di­li glum­ci: De­jan Đo­no­vić, Go­ran Sla­vić, Da­ni­el Fe­mić, Sa­ša Vi­dić, Dra­ga­na Vla­o­vić i Li­di­ja Pe­tro­ne, ko­ji su iz­ni­je­li ulo­ge Ni­po­ba­bu Ni­po­stri­če­vi­ći­ma (su­di­ja), Ko­me­pla­ti To­ga­bra­nim (bra­ni­lac), Ku­pi­o­sam Bo­lo­njo­zea, (tu­ži­lac), Fo­ler­ka Evro­pej­ka i Tru­li­sta Tra­di­ci­o­na­li­sta (gla­so­vi na­ro­da).
Tu­ži­lac Bo­lo­nje­ze je iz­ra­zio že­lju da pri­je ne­go li pri­stu­pi na­vo­di­ma op­tu­žni­ce tak­sa­tiv­no na­ve­de „ne­po­bit­no utvr­đe­ne či­nje­ni­ce o kri­vi­ci op­tu­že­nog Ko­lek­to­ri­ste Fe­ka­li­ste”, te da ovu far­su što pri­je pri­ve­de kra­ju.
Su­di­ja Ni­po­stri­če­vić ni­je že­lio lo­mi­ti je­zik oko na­zi­va kr­ne­va­la, pred­sta­viv­ši op­tu­že­nog kao oso­bu ro­đe­nu od oca Sta­re Vla­sti i maj­ke No­ve Vla­sti, stal­no na­sta­nje­nog „po uli­ca­ma Her­ceg No­vog, ras­ko­pa­nim i gli­ba­vim, po še­ta­li­štu, niz ri­vi­je­ru“.
Tu­ži­lac Bo­lo­nje­ze je uka­zao na to da se za pet go­di­na ci­je­li grad na­pra­vi.
– Za pet go­di­na poč­ne i za­vr­ši se rat. Za pet go­di­na se fa­kul­tet za­vr­ši. Za pet go­di­na se u No­vom tri pu­ta vlast obr­ne. Za pet go­di­na se dr­ža­va na­pra­vi. A ovo ov­dje, ova spo­do­ba, za pet go­di­na ne mo­že, ne­će, ne umi­je, da na­pra­vi ono za šta dru­gim gra­do­vi­ma tre­ba go­di­na kam da puk­ne. Pla­ćen je i pre­pla­ćen, ma­žen i pa­žen, ali ne! Ni da se sklo­ni, ni da na­pra­vi. Ne­go se još tu­ži i tu­ža­ka, pri­je­ti i uc­je­nju­je. U sva­kom zlo­či­nu po­sto­ji mo­tiv. Za­što ne­ko ne­što zlo ra­di? Za­što nas je ovaj in­kri­mi­ni­sa­ni uva­lio u g....? Evo, pi­ta­će­mo ga. Za­što, kr­ne­va­lu, re­ci pred na­ro­dom! Evo. Ću­ti. Ne­ma što da re­če. Ili ne smi­je da re­če. Sa­mim tim kri­vi­cu pri­zna­je i na se­be pre­u­zi­ma – kon­sta­to­vao je tu­ži­lac.
Na ovo ri­je­či, pri­mjed­bu je imao bra­ni­lac Ko­me­pla­ti To­ga­bra­nim, ar­gu­men­tu­ju­ći stav da nje­gov šti­će­nik ima pra­vo da se na su­du bra­ni ću­ta­njem jer nje­gov kli­jent „ima sve na­pi­sme­no“.
– Sve ugo­vo­re, pro­jek­te, anek­se, sve što je pret­hod­na vlast na iz­bo­ri­ma opu­va­na, sa njim pot­pi­sa­la. Pa je­su li bi­li sli­je­pi, glu­vi, lu­di, ko ih je po uši­ma tu­kao da pot­pi­su­ju i do­go­va­ra­ju na šte­tu gra­da? Kr­ne­vo, i ako je kriv, ni­je sam u toj kri­vi­ci. Ne­ka se su­di još ne­ko­me – po­ru­čio je bra­ni­telj.
Na ova­kvu opa­sku re­a­go­vao je tu­ži­lac is­ta­kav­ši da je kr­ne­vo na­sta­vio sa istom ra­bo­tom i kad je do­šla no­va vlast.
– Ova što je tra­ja­la do Bad­njeg da­na, pa je sad već u od­la­sku. Ho­će li ko­le­ga da ka­že da su i oni glu­vi, sli­je­pi, lu­di? Da i nji­ma tre­ba su­di­ti. Svi su kri­vi, sa­mo on, jad­ni­čak ni­je! To sa­mo go­vo­ri ka­kvi je to ge­ni­jal­ni hoh­šta­pler. Pre­ve­slao je pr­ve ko­ji su pre­ve­sla­va­li grad 15 go­di­na, pa on­da i dru­ge ko­ji su se ta­man za­ve­sla­li ne­go im pu­kla kr­ma. Ka­ko stva­ri sto­je, pre­ve­sla­će i tre­će, po­sli­je no­vih nov­skih iz­bo­ra. Za­to, za­pa­li­mo ga dok je na vri­je­me – pre­po­ru­čio je tu­ži­lac.
Tru­li­sta je, kao glas na­ro­da i to sta­rih No­vlja­na, po­ru­čio da su za sve kri­vi Evrop­ska za­jed­ni­ca i NA­TO.
– Oni su nas na­će­ra­li da pra­vi­mo ko­lek­tor! Mi smo ođe od kra­lja Tvrt­ka, bar mo­ja fa­mi­li­ja, i ni­kad nam ni­ka­kav ko­lek­tor ni­je tre­bao. U plo­ti­nu, u plo­ti­nu. U mo­re, u mo­re. Na ču­ča­vac, na ču­ča­vac. Aj­de i šo­lja kad je uve­de­na, ne­ka je uve­de­na. Ali na­ša tra­di­ci­ja ne po­zna­je ko­lek­to­re, na­ša tra­di­ci­ja ne do­zvo­lja­va da se ci­je­li grad pre­ko­pa i pod­ko­pa zbog te za­pad­ne mo­de. Ovaj kr­ne­vo je sa­mo iz­vr­ši­lac, a kriv­ci su po­zna­ti. Oni nas uni­šta­va­ju pu­tem ko­lek­to­ra. Ko zna što će sve da nam pu­šta­ju kroz te ci­je­vi. Pre­ko šest vi­je­ko­va ži­vi­mo sreć­no i zdra­vo bez to­ga ko­lek­to­ra i što nam je fa­li­lo? - pi­tao je Tru­li­sta.
Fo­ler­ka, kao glas na­ro­da, ali onog mo­der­ni­jeg do­ba, po­ru­či­la je da glas mo­der­nog Her­ceg No­vog ka­že da je kr­ne­vo „pred­stav­nik sve­ga na­zad­nog i re­tro­grad­nog u ovom gra­du i da nam na­mjer­no gla­vu is­pod g..... dr­ži, da nam ne da da udah­ne­mo. Da sve bu­de kao što je bi­lo“.
Ras­pra­vu je pre­ki­nuo su­di­ja, uz­vik­nuv­ši da po­sto­je iz­bo­ri na ko­ji­ma tre­ba sa se iz­ja­sne, uz opa­sku da „ka­ko vi gla­sa­te, ža­li­će­mo mi i za ovim kr­ne­va­lom. Još go­ri će nam doć“.
Tu­ži­lac je u ova­ko oslo­bo­đe­nom pro­sto­ru za re­to­ri­ku na­sta­vio da ni­že op­tu­žbe na ra­čun Ko­lek­to­ri­ste.
– Kr­ne­vo nov­ski je, pod iz­go­vo­rom ra­do­va na ko­lek­to­ru, pot­ko­pao te­me­lje gra­da! To je su­šti­na kri­vi­ce! Po­gle­daj­te ga! Na jed­nom ta­su mu je br­do g..... ko­je pre­te­že. A na dru­gom? Šta? Ne­ma! Na dru­gom je grad tre­ba­lo da bu­de! Ja­sna je nje­go­va po­ru­ka. Ja­sno je če­mu je on dao pred­nost i za ko­ga je ra­dio. U ovom gra­du gdje su te­me­lji pot­ko­pa­ni, ni raz­go­vo­ra ni do­go­vo­ra ne­ma. Kri­vi se grad čas na li­je­vo, čas na de­sno. Sve dok se ne obur­da. Što se za­poč­ne ne do­vr­ši se, što se do­vr­ši, uni­šti se. Što se uni­šti, ne ob­no­vi se. Što se ob­no­vi on svo­jom bu­ši­li­com raz­vr­nja! Po­sli­jed­nji put ga pi­tam – za­što – pi­tao je tu­ži­lac.
Bra­ni­lac je u od­bra­nu Ko­lek­to­ri­ste ka­zao da je kr­ne­vo u ovom gra­du tek pet go­di­na, a da se te­me­lji pot­klo­pa­va­ju mno­go du­že.
– Ne mo­že on da bu­de kriv za de­ve­de­se­te, za sve ono od dvi­je hi­lja­di­te. Tre­ba vi­dje­ti ko je tu stal­no, ko je bio pri­je kr­ne­va­la i ko će bi­ti po­sli­je kr­ne­va­la? Ko sa­mo sje­di iza šku­ra i ola­ja­va, a ne ra­bo­ta? Ko se do­hva­ti kom­pju­te­ra, pa blju­ti i pro­da­je pa­met, a ne­će pr­stom da mrd­ne da se stva­ri s mje­sta po­mak­nu? Ko stal­no pa­li kr­ne­va­la, a se­be ne­će u ogle­da­lo da po­gle­da? Ko na kra­ju kra­je­va i na po­čet­ku po­čet­ka pro­iz­vo­di kr­ne­va­le i ove oko kr­ne­va­la? –pi­tao je bra­ni­telj.
Otvo­re­na pi­ta­nja iza­za­va­la su po­le­mi­ku gla­sa na­ro­da, pa je Tru­li­sta po­ru­čio da ne pri­zna­je nad­le­žnost su­da, i još to­ga.
– Ne pri­zna­je­mo in­sti­tu­ci­je. Ne pri­zna­je­mo grad. Ne pri­zna­je­mo dr­ža­vu. Ne pri­zna­je­mo se­be. Dok ne do­đe Pu­tin, a sa nji­me i Tramp, mi ču­va­ri tra­di­ci­je ne mr­da­mo odav­de, ali ne ra­di­mo ni­šta – po­ru­čio je Tru­li­sta, dok je Fo­ler­ka, s ob­zi­rom na pred­sto­je­će iz­bo­re i pri­vr­že­nost ci­vi­li­za­cij­skim te­ko­vi­na­ma Evro­pe, za­tra­ži­la od­la­ga­nje pro­ce­sa, na­kon iz­bo­ra.
Su­di­ja je pre­ki­nuo ras­pra­vu na ro­či­štu na­gla­siv­ši da „će­mo po­sli­je iz­bo­ra ima­ti na­va­li­cu na funk­ci­ju kr­ne­va­la“, te da ono što se mo­že za­vr­šti­ti da­nas ne osta­vlja se za sju­tra.
– Sve smo ču­li i vi­dje­li. Pre­su­da sli­je­di. Sud Mi­mo­ze sa­slu­šao je vr­lo kli­ma­vu op­tu­žni­cu i još kli­ma­vi­ju od­bra­nu. Go­re na­ve­de­ni sud čuo je i glas na­ro­da i ne mo­že se ču­dom na­ču­di­ti šta je sve čuo. Na osno­vu iz­re­če­nog, shod­no op­štoj ši­zo­fre­noj si­tu­a­ci­ji, na­sla­nja­ju­ći se na tra­di­ci­ju, a po­štu­ju­ći evro­in­te­gra­ci­je, na osno­vu iz­gle­da i po­na­ša­nja Ko­lek­to­ri­ste Fe­ka­li­ste, na osno­vu uvi­da u sta­nje gra­da, sud vr­lo pro­iz­volj­no osu­đu­je Ko­lek­to­ri­stu Fe­ka­li­stu na ve­se­lu va­tri­cu kao na­uk i opo­me­nu svim bu­du­ćim kr­ne­va­li­ma. Ne­ka bu­de ta­ko – gla­si­la je ne­u­mo­lji­va pre­su­da Ni­po­ba­ba Ni­po­stri­če­vi­ća.
Uz bub­nje­ve i kli­ca­nje na­ro­da, nov­ski kr­ne­vo Ko­lek­to­ri­sta Fe­ka­li­sta za­vr­šio je u va­tri, a sa nji­me i že­lje na­ro­da da sve lo­še osta­ve iza se­be i kre­nu u ne­ke svje­tli­je da­ne
Tekst i fo­to
K. Ma­to­vić


Na­gra­đen i „Dr­žav­ni udar“

U od­lič­noj at­mos­fe­ri, no ovo­ga pu­ta sa ma­nje go­sti­ju, ali za­to sa ne­u­po­re­di­vo vi­še ma­ski, prek­si­noć je okon­čan tre­ći, za­vr­šni ma­sken­bal 48. Pra­zni­ka mi­mo­ze u Her­ceg No­vom.
Gla­so­vi pu­bli­ke pre­su­di­li su da pr­vu na­gra­du za naj­bo­lju ma­sku do­bi­je grup­na ma­ska ma­ske Te­u­ta i rat­ni­ci, dru­gu na­gra­du Dr­žav­ni udar, dok su tre­ću na­gra­du na rav­ne ča­sti po­di­je­li­li grup­ne ma­ske Na­smi­ja­no ple­me i Rad­ni lju­di Cr­ne Go­re.
Po­sje­ti­o­ci su ima­li pri­li­ku da pre­mi­jer­no, u no­vom aran­žma­nu ču­ju kult­nu pje­smu kla­pe Bo­ke­lji „Ima je­dan grad na mo­ru“, auto­ra Pe­tra Ra­ki­ća, za ko­ju je aran­žman ura­di­la Mar­ti­na Vuk­sa­no­vić (ka­pel­nik Gla­zbe­no-pro­svjet­nog dru­štva „Ti­vat“), a ko­ju je iz­ve­la Grad­ska mu­zi­ka Her­ceg No­vi.
Za od­lič­nu at­mos­fe­ru, za­hva­lju­ju­ći ko­joj je po­di­jum u sva­kom tre­nut­ku bio pre­ti­je­san za igru po­bri­nu­li su se kla­pa „Sta­ri ka­pe­tan”, „Eg­zo­du­si”, i pop pje­va­či­ca iz Hr­vat­ske Da­ni­je­la Mar­ti­no­vić.
Ma­sken­bal je kao što to do­bra tra­di­ci­ja Pra­zni­ka na­la­že, ot­po­čeo na­stu­pom her­ceg­nov­skih ma­žo­ret­ki i Grad­ske mu­zi­ke, i na­rav­no de­fi­le­om ma­ski, naj­fo­to­gra­fi­sa­ni­jem mo­ti­vu ma­ni­fe­sta­ci­je.
Tak­mi­ča­ri su ka­da je ri­ječ o ma­ska­ma ovo­ga pu­ta vid­no ulo­ži­li trud u iz­ra­du istih, a na za­vr­šnom ma­sken­ba­lu ipak ni­su to­li­ko do­mi­ni­ra­li po­li­tič­ki i so­ci­jal­ni mo­ti­vi već su lju­di na­pro­sto že­lje­li da se do­bro za­ba­ve, pa su se u ve­se­lom ko­lo­ple­tu na­šli: Hi­pi­ci, Kan­kan igra­či­ce, Fla­men­ko igra­či­ce, Afrič­ka ple­me­na, An­đeo pro­lje­ća, Sred­nje­vje­kov­ne da­me, Bo­go­vi sa Olim­pa itd.
Ipak, me­đu ni­ma se iz­dvo­ji­la ma­ska ko­ju je či­ni­lo oko tri­de­se­tak tak­mi­ča­ra Te­u­ta i nje­ni rat­ni­ci, ko­ji su pli­je­ni­li ne sa­mo od­lič­no ura­đe­nim ko­sti­mi­ma, već i sjaj­nom ko­re­o­gra­fi­jom i na­či­nom na ko­ji su ani­mi­ra­li pu­bli­ku.
Ne­pi­sa­no je pra­vi­lo da ma­ske, ali i klov­no­vi ani­ma­to­ri mo­gu ne­ma­ski­ra­nim go­sti­ma či­ni­ti raz­ne ne­po­dop­šti­ne, po­put sje­da­nja u kri­lu, „kra­đe“ sit­ni­ca sa sto­lo­va, gr­lje­nja, lju­blje­nja...
Što se ti­če ple­sa, ni­ko­ga ni­je tre­ba­lo na­go­va­ra­ti na isti, jer je po­di­jum od 21 čas do 3 sa­ta uju­tru bio pre­ti­je­san, ta­ko da do­brih ple­sa­ča ni­je ne­do­sta­ja­lo.